понедељак, 12. новембар 2018.

Vlasti traže da se skvoteri isele iz napuštene zgrade u Zagrebu



F A C E B O O K
 Pitanje stanovanja u Hrvatskoj postaje sve veći problem s obzirom na porast cijene stanova i veliku prenamjenu prostora u komercijalne svrhe, a malu pristupačnost korištenja velikom broju stanovništva. S druge strane, ogromne površine prostora zjape prazne, ostavljene su da propadaju i nemaju nikakvu budućnost, a kumuliraju ogroman potencijal. Samim time, prostor postaje jedan od velikih resursa, ali i ne samo to, pitanje javnog prostora postaje pitanje borbe, ako se sjetimo nedavnog zagrebačkog slučaja "preuređenja" Trga žrtava fašizma, odnosno "džamije", koja je postala sve samo ne javni prostor - nasilnim projektom preuzeta je brojnima isključivši ih iz tog prostora. Vlasti očigledno ne nude rješenje ovog problema i najčešće ganjaju vlastiti ili tuđi privatni interes, pa se skvotiranje, odnosno okupacija tih zapuštenih prostora i njihova prenamjena u društveno korisno dobro čini kao odlično rješenje. Zato, okupirajmo prazne prostore, borimo se za zajedničko pravo krova nad glavom!

VALJEVSKA ROCK PRIČA


Novi prilozi za nikada napisanu valjevsku urbanu rokenrol hroniku

Tekst: Živko Ivković

Predstaviti poznatu ili u fokusu javnu ličnost i ne iziskuje ne znam koliko vremena niti posebno angažovanje uz možda neizvesnost vezanu za prihvatanje autorovog teksta. Ali kada se radi o lokalnim rokenrol živim legendama zaboravljenim ne toliko od sugrađana koliko od medija, već jeste, te sam se sa razlogom odlučio za jednu takvu, u ovom slučaju živu valjevsku rokenrol legendu Mirka Đajića Džimija. 

Poznavajući čoveka, nekako nisam ni sumnjao da će odvojiti vremena za ono što sam nameravao uraditi, predstaviti ga u onom pravom svetlu, u ambijentu njegovog dnevnog (ali i noćnog) boravka, u prostoriji sa gitarama, mnoštvom LP ploča, audio i video kaseta, sterea iz sedamdesetih.

Mirko je rođen 1956. godine, a njegova priča kreće od 1967. Pohađao je peti razred kada je na prvom programu Radio Beograda slušao tada aktuelnu top listu. U razgovoru, ističe kako nije propustio niti jednu emisiju. Rado se priseća dvojice koji su bitno uticali na tu već tada njegovu opredeljenost i zanesenost rokenrolom. Kod Vladimira Pantelića i Neše Lajfa Stamenkovića je po prvi put video LP ploče grupa Bitls, Roling Stouns i Krim. Opčinjen muzikom sa tih ploča, kuje planove vezane za formiranje sopstvene grupe u kojoj sebe vidi kao gitaristu. To je potrajalo do osmog razreda, kada se okupljaju Marjan Sekulić kome je dodeljena uloga bubnjara, Draga Čanić gitarista, a ulogu bas gitariste je njemu dodeljena, iako, po sopstvenom priznanju, nije ni znao kolliko bas gitara ima žica.

Grupu su nazvali CEFEIDE - zvezde koje menjaju sjaj. Prionuo je tako na posao i svojeručno napravio komplet bubnjeva za Marjana (sita su korišćena kao doboši, a preko njih je išla zelena skaj koža, te bakarna žica koja je zatezala kožu).Taburet je poslužio kao timpan, preko tog je takodje dolazio zeleni skaj sa učvršćujućom bakarnom žicom, a bas pedala je sadržavala drvo, testeru i gumicu za vraćanje.  O pravim gitarama su te1967. mogli samo da sanjaju. Bili su u posedu dveju akustičnih. Na jednoj su koristili samo gornje, deblje žice tako da su privremeno i koliko-toliko nadomestili problem bas gitare.


Dve godine kasnije su nabavili Takton, čehoslovački komplet bubnjeva, solo gitaru Melodija sa tri magneta i 25-vatno pojačalo Gitacord uz zvučnu kutiju u kojoj je bilo osam trovatnih zvučnika (tadašnji radio prijemnici su i inače podrazumevali zvučnike sa takvim karakteristikama).

Mirko je za bas gitaru koristio mikro-fonsko pojačalo Mehanika (Kraljevo) snage 25 vati, koje se povremeno palilo. Bas kutija je sadržavala šest zvučnika puta pet vati snage, i ta je – kaže - sasvim dobro funkcionisala s obzirom da ju je on svojeručno sastavio i vezao po električnoj šemi. Svirao je na bas gitari Custom Shop takođe ručne izrade sa odgovarajućim brojem namotaja i potrebnim presekom žice za magnete. Dakle, zaokružena domaća radionost, dugačak vrat i malo telo, pa je, vrat uvek vukao na svoju stranu i visio više na dole jer, naravno, da je bio teži od tela gitare. Dosetili su se, pa su tako u donjem desnom delu tela urezali otvor dimenzija dve paklice cigareta i u isti nalili beton, dobivši pri tom na neophodnoj težini u korist tela gitare. Takvu bas gitaru - priča Mirko - nakon svirke u Lajkovcu, je okačio na granu drveta, odakle je spala na asfalt i u istom ostavila udubljenje, dok je gitara ostala bez oštećenja! Na velikom i snažnom razglasu nisu svirali: takav su mogli samo da sanjaju! 

Prvi nastup grupa je zabeležila u valje-vskoj Medicinskoj školi, 08. marta 1973. godine, a sastav nije pretrpeo nikakve personalne promene. Dakle, svirali su: Sekulić, Čanić i junak ove naše priče. Repertoar je sadržao “skinute” stvari, poput: Put ka Suncu (Pop mašina), Čudna šuma (Yu grupa), Sunce tvoje ljubavi (Cream), Foxy Lady (Jimi Hedrix & The Experience), Paranoid (Black Sabbath), Smoke On The Water (Deep Purple), kao i mnoge druge.

Dakle, radi se o prvoj polovini sedamdesetih, te je bilo potpuno normalno preferirati hard rok. Tako da se repertoari tadašnjih grupa uglavnom i baziraju na skinutim ali i autoskim hardrock stvarima, i to su ta svetska stremljenja tada, te i ne začuđuje okrenutost isključivo težem zvuku, koji je otvarao taj široki spektar mogućnosti, istraživanja i kreativnog rada, a što je iziskivalo maksimalnu posvećenost koja članovima ove grupe nije manjkala.
Naravno, preko noći su zavredeli status lokalne rok atrakcije, tako da se iz najudaljenjeg valjevskog Novog naselja (udaljenog sedam-osam kilometara od centra Valjeva) masa mladih slivala u prostore gde su Cefeide svirale. Seća se Džimi i svirki u Domu MZ Sreten Dudić, kod bolnice. Grupi se, potom, pridružio gitarista Milorad Milivojević Čapa, pa tako Cefeide dobijaju na  neophodnoj čvrstini preko potrebnoj za sastave hard-rok usmerenja. 
Cefeide nastupaju i na Gitarijadi u Valjevu 26. maja 1974. godine, a iste je voditelj popularne tada radijske emisije Veče uz radio, Nikola Karaklajić. On je organizovao Gitarijadu u Loznici na kojoj Valjevci osvajaju visoko treće mesto. Prvo je pripalo grupi S.O.S. iz Beograda, a to da se pomenuta grupa mogla pohvaliti najkvalitetnijom stejdž opremom se podrazumevalo, što je, na koncu, i presudilo, mada su moralni pobednici ostali, ipak Valjevci. Džimi je tada zubima odsvirao stvar Suzy Q!
Grupa je kontinuirano nastupala blizu četiri godine sa saldom od blizu stotinu svirki. Džimi rado ističe i Božidrara Miloševića – Božu Grobara od koga su tada pozajmljivali ploče, preslušavali ih do besvesti, i sa istih sklidali određene numere. Divio se tom čoveku koji je, kao radnik Krušika, podigao kredit i kupio im kompletnu opremu koja je sadržavala prvi lajt šou do te 1973. godine neviđen u Valjevu.
Sredinom 1978. grupa Cefeide se raspada iz sasvim objektivnih onovremenih razloga: članovi grupe su se usredsredili na studije. Nakon raspada matične grupe Džimi se javlja kao član mnogih u gradu podno Vidraka. U grupi Pop X imao je zaduženje bubnjara, a kao bas gitarista je svirao u sledećim: Mak, Atlantida, Štrikaća mašina, Dolar, Oaza, Baš čelik, Alergija, Gloria, Flashback, Cadilac i Marka. Podvodi se pod zanimljivim detalj iz 1995. godine vezan za nastupe u valjevskom Domu omladine, kada je svirao u grupi Alergija, i to da je nakon svirke samo on ostao na stedjžu. Tada N.N. iz publike dobacuje: “Ajde Džimi, siđi sa bine ako smeš!”, znajući, valjda, da potom svira i u grupi Dolar.
Priseća se Džimi i produžnog kabla sa deset mono-utičnica, svima pozajmljivanog, i danas ispravnog, nazvanog jednostavno - Džimijeva struja.
Od 2000. godine Mirko Đajić Džimi živi od, malo je reći, više nego li skromne penzije, i sasvim povučeno. Dani teku u podučavanju mladih bas gitarskom umeću, i priča traje. Živeo nam!

Preminuo novinar Velimir Ćurgus Kazimir

Jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir preminuo je u Beogradu u 71. godini.
Kako je saopštio NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir je tokom novinarske karijere radio, između ostalog, kao urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu, a potom i kao novinar i urednik... »

Preminuo novinar Velimir Ćurgus Kazimir

 RTV pre 12 sati
RTV: Preminuo novinar Velimir Ćurgus Kazimir
BEOGRAD - Novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir (1948) preminuo je u Beogradu, saopštilo je večeras Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Bio je direktor Medijskog arhiva Ebart koji je osnovan 2000. godine, a tokom novinarske karijere radio je, između ostalog, kao novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. godine. Pre toga je osam godina bio... »

Preminuo Velimir Ćurgus Kazimir

 Radio 021 pre 12 sati
Novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir (1948) preminuo je noćas u Beogradu.
Bio je direktor je Medijskog arhiva Ebart koji je osnovan 2000. godine, saopštio je NUNS. Tokom novinarske karijere radio je, između ostalog, kao novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. Pre toga je osam... »

Preminuo jedan od osnivača NUNS-a Velimir Ćurgus Kazimir

 Novi magazin pre 12 sati
Jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir preminuo je večeras u Beogradu u 71. godini.
Kako je saopštio NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir je tokom novinarske karijere radio, između ostalog, kao urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu a potom i kao novinar i urednik... »

Preminuo novinar, osnivača NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir

 Mondo pre 12 sati
Jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir preminuo je večeras u Beogradu u 71. godini.
Foto: Mondo/Goran Sivački Kako je saopštio NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir je tokom novinarske karijere radio, između ostalog, kao urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu a potom i... »

Preminuo Velimir Ćurgus Kazimir

 B92 pre 12 sati
B92: Preminuo Velimir Ćurgus Kazimir
Jedan od osnivača NUNS i direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir preminuo je u Beogradu u 71. godini.
Kako je saopštio NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir je tokom novinarske karijere radio, između ostalog, kao urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu a potom i kao novinar i urednik... »

Preminuo novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir: Odlazak jednog od osnivača NUNS i člana srpskog pen centra!

 Kurir pre 12 sati
Novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir (1948) preminuo je noćas u Beogradu. Bio je direktor je Medijskog arhiva Ebart koji je osnovan 2000. godine. Tokom novinarske karijere radio je, između ostalog, kao novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. Pre toga je osam godina... »

субота, 10. новембар 2018.

Najava događanja u KC Magacin 11.11. - 20.11.


Izložba ,,Umetnost u doba klasne borbe" otvorena je 9. novembra u Ostavinskoj galeriji. Izložba je nastala kao rezultat zajedničkog rada mladih istoričara/ki umetnosti i mladih i neafimisanih umetnika/ca i  možete je posetiti do 15. novembra, od 12-20 časova
U okviru izložbe, biće organizovana i 3 javna razgovora i vođenje: 

Ponedeljak, 12.11. u 19 časova
 - razgovor “Kome služe naše kulturne institucije?”
Utorak, 13.11. u 19 časova - razgovor “O položaju novih aktera u kulturnoj sceni”
Sreda, 14. 11. u 19 časova - razgovor “Koliki je potencijal angažovanog rada u kulturi?”
Četvrtak, 15.11. u 19 časova - vođenje kustoskog kolektiva i umetnika/ca kroz izložbu.

Preminuo autor hitova Zabranjenog Pušenja


Brat Neleta Karajlića preminuo je ispred svoje kuće na Novom Beogradu, prenose "Večernje novosti".
Dražen Janković Drale, mlađi brat Neleta Karajlića, preminuo je od srčanog udara ispred zgrade na Novom Beogradu u kojoj je živeo, prenosi taj list. Drale je bio muzičar, pisac i aforističar, a u bendu Zabranjeno Pušenje svirao... »

Odlazak bivšeg člana “Zabranjenog pušenja” Preminuo brat Neleta Karajlića

















Dražen Janković Drale preminuo u petak u Beogradu
MUZIČAR, glumac, pisac i aforističar Dražen Janković Drale, rođeni mlađi brat Neleta Karajlića, preminuo je u petak ujutru u Beogradu. Kako nezvanično saznajemo, Drale je imao infarkt i samo se srušio ispred zgrade u kojoj je stanovao na Novom Beogradu. Seid Litl... »

Džoni Štulić i Rade Šerbedžija – ko je kome (bio) prijatelj

Politika: Džoni Štulić i Rade Šerbedžija – ko je kome (bio) prijatelj
Nekadašnji frontmen zagrebačke grupe „Azra” Branimir Džoni Štulić demantovao je da je bio dobar prijatelj s glumcem Radetom Šerbedžijom i da mu je napisao pesmu za predstavu. „Džoni ga nikad nije zvao u šetnju po Zagrebu, niti mu je napravio pesmu, niti su ikada bili prijatelji, upravo obrnuto, on... »

RTV: Štulić: Šerbedžija mi nije bio prijatelj
BEOGRAD - Nekadašnji frontmen zagrebačke grupe "Azra" Branimir Džoni Štulić demantovao je da je bio dobar prijatelj s glumcem Radetom Šerbedžijom i da mu je napisao pesmu za predstavu.
"Džoni ga nikad nije zvao u šetnju po Zagrebu, niti mu je napravio pesmu, niti su ikada bili prijatelji, upravo obrnuto, on je njega jednom zgodom, po svojoj želji, provozao svojim 'mercedesom' da bi s njime divno ćutao, međutim,... »

IN MEMORIAM - Branko Radaković (1982-2018)



Infinitum No. 6 //  intervju

- Kada se pomene Vaše ime, prva asocijacija je film "Limunovo drvo". Recite nam nešto više o tom Vašem ostvarenju? Kako je nastalo, gde je sve prikazano, koje je nagrade osvojilo...


- Tako je ispalo sa ''nadimkom''. Zani-mljivo je i kada vidim neke mlađe generacije kako mi prilikom susreta kažu ''Limunovo drvo''.
Možda mi i ne znaju ime, ali znaju za taj film koji je, po svemu sudeći ostavio dubok trag. Nisam to očekivao. Kada sam krenuo da ga radim, nisam ni slutio do kojih će to razmera otići. Inače, iako sam, između ostalog, odrastao uz muziku Milana Mladenovića nisam imao ni nameru da radim samo film o njemu, već sam se držao teme. A tema je bila njegov prvi bend, kojeg nije činio samo on, već i ljudi koji su bili u toj ekipi, i svako je dao svoj udeo u tu priču. No, mediji kod nas su pravi diletanti, pa me ni ne čudi što govore samo o njemu kada se spomene priča o tom bendu. Da se razumemo, jeste on kasnije napravio neke veće uspehe od ostalih, ali da nije bilo i tih ostalih, teško da bi mogao sam, jer nije funkcionisao kao solista. No, da ne idem predaleko. Ideju sam dobio spontano družeći se sa jednim od članova benda, Milanom Stefanovićem. Snimanje je bilo jedno od najlepših iskustava u mom životu. Nisam imao nikakve finansijske pomoći, ali tu sam ubacio svo iskustvo koje imam od stvaranja prethodnih svojih filmova. Ali zasigurno plodom je urodlio i to što nisam samo dokumentarista, već imam iskustva i kao rok muzičar, a i kao slikar i pesnik, pa je sve to, između ostalog, imalo uticaja da ispadne tako kako je ispalo sa tim ostvarenjem. Naravno u montaži su se dešavale mnoge peripetije koje sam, ispostavilo se, uspešno pobedio. Što se mene  lično tiče, ja sam zadovoljan uspesima filma, jer je osvojio tri nagrade na tri različita festivala, koji vrednuju dokumentarni film.
Dakle, stručno gledano, film je podmirio i publiku i kritiku. I broj samostalnih projekcija je bio više nego očekivan.
Prikazan je po mnogim gradovima u svim zemljama bivše Jugoslavije. Jedino nije prikazan u Sloveniji, ali nije isključeno da neće biti.

U par navrata sam pregovarao i znam da ima interesovanja i tamo, ali nije se desilo, jer ja sam više od jedne decenije, sa sve pauzama, stalno na nekoj turneji, pa možda je i takav život učinio to da baš ne može da bude dogovorena svaka projekcija. Dodao bih i da je to jedan od retkih, ako ne i jedini dokumentarac koji je učestvovao i na muzičkim i na filmskim festivalima, a sa druge strane imao i bezbroj samostalnih projekcija. Učestvovao sam čak i na jednoj likovnoj koloniji u Bosni i Hercegovini ove godine sa njim. U tom pogledu je zaista unikatan. Da ne idem dalje u pohvale svog dela...
(...)

понедељак, 05. новембар 2018.

Branko Rogošić: R.I.P imenjače...

FACEBOOK

Upoznao sam te davno, kada si mi za Rock Express slao kasete svog benda ARGUS iz Paraćina, o kojem sam pisao... Pratio sam tvoj rad, a posebno oko brojnih promocija filma o bendu LIMUNOVO DRVO (za neupućene, preteča EKV).. I odjednom, danas čuh da si otišao u lepše dimenzije, a jedva da si nakupio 36 godina...
Veliki rock borac Branko Radaković je odjezdio... Vidimo se nekad, negde...

петак, 02. новембар 2018.

Петар Бошњаковски - MI ŠLEMOVI



VELIKI UDEO U PROMOCIJI MOJIH IZDANjA IMA I MAGAZIN "INFINITUM"(BEOGRAD), KOJI SE POTRUDIO DA SE MOJA (NE)DELA VIDE DALEKO, PO CELOJ SRBIJI, A I ŠIRE.

TIM SPOSOBNIH NOVINARA I KNjIŽEVNIKA JE PREPOZNAO SVRSISHODNOST OBJAVLjIVANjA MOJIH (NE)DELA (U DELOVIMA😀) U NjIHOVOM MAGAZINU, I JA SAM IM DO NEBA ZAHVALAN NA TOME, ZAISTA.

OD SRCA VAM PREPORUČUJEM DA NABAVITE SVOJ PRIMERAK. DOK JOŠ NIJE KASNO.

KC Magacin: Oktobar najaktivniji mesec u istoriji Magacina



Oktobar za nama je verovatno najaktivniji mesec u KC Magacin od njegovog nastanka. U Otvorenom kalendaru upisano je preko 260 korišćenja, što je skoro 10 dnevno, a među njima su probe brojnih trupa i teatara u Plesnoj sali, Cirkusferine radionice u Centralnom prostoru, produkcije novih radova, scenografija i ostalih drvenih, metalnih, šivenih i elektronskih stvari u Radionici Praksa u Kraljevića Marka 6 uz skoro uvek prisutni Karkatag kolektiv.
Javni događaji koji su obeležili mesec uključuju domaće i međunarodne predstave, radionice i Muzej Plesa, održani u okviru Festivala Kondenz u organizaciji Stanice – Servisa za savremeni ples, izložba Pijaniste, najposećenija do sada u Ostavinskoj galeriji, ali i neverovatni umetnički kolektiv – Cirkus Čarivari iz Berlina koji je do vrha napunio skoro sve prostore Magacina. Podrum Magacina, godinama zapušten, programski je aktiviran izložbom Art Brut Serbia u okviru Festivala “Novo doba – Jača vatra”, a desila se i prva eksperimentalna akustična svirka sa gostima Novog doba iz Rumunije u Bugarske. Važno je istaći i da je Ilegalni bioskop ponovo u redovnoj upotrebi – Kino klub Barut svake srede organizuje projekcije sa diskusijama.
Pored ovoga, za model korišćenja Magacina pojavilo se interesovanje u regionu, ali i širom Evrope, a KC Magacin posetili su brojni kustosi. Konačno, Magacin je i za zimu spremniji nego ikada,  jer sada u najvećem prostoru, na adresi Kraljevića Marka 4 ima centralizovano grejanje, zahvaljujući grantu Fundaction platforme, koji je omogućio i  renoviranje koje smo predstavili u septembru. 

четвртак, 01. новембар 2018.

Samoobrazovni univerzitet "Svetozar Marković"


Pridružite nam se na filmovima, diskusijama, čitajućim grupama i tribinama u NOVEMBRU

„Uvod u pank“ (11)


link

Konkurs za #7 artzina Librarion


*** SLOBODNO ZOVITE PRIJATELJE I DELITE DALJE, PROPOZICIJE KONKURSA SU U NASTAVKU TEKSTA ***

U kolaboraciji sa organizacijom Poezin, daje se na znanje: 

Otvara se konkurs za Librarion #7, i na radost mnogih od vas, tema je... slobodna! 

PROPOZICIJE KONKURSA (VAŽNO!): 

- poezija: svi stilovi – od haiku-a do epova, do 1 A4 stranice;
- kratke priče i drugi kraći prozni radovi, eseji, kao i informativno-zabavni tekstovi, do 1 A4 stranice;
- autorske grafike, kolaži (digitalni ili ručno rađeni), do 5 radova A5 formata;
- autorske umetničke fotografije, po mogućstvu crno-bele, do 5 radova A5 formata;
- bilo šta drugo što nije nabrojano, a može lepo da se uklopi u format fanzina;


Radovi se šalju isključivo u inboks stranice Librarion Records & Fanzines, sa odgovarajućom naznakom "Za Librarion #7". Ukoliko šaljete više radova, postavite ih u ZIP ili RAR arhivu. Biografije, šifre i ostali fakti nisu potrebni, linkovi do stranica, web-sajtova su dobrodošli. 

ROK TRAJANJA KONKURSA: 31.12.2018. godine u 00:00h.

Selekciju radova će vršiti neurednik Daniel Tikvicki i počasni neurednik Milan Mijatović.

link

Nekad su bili muzicari...