субота, 10. новембар 2018.

IN MEMORIAM - Branko Radaković (1982-2018)



Infinitum No. 6 //  intervju

- Kada se pomene Vaše ime, prva asocijacija je film "Limunovo drvo". Recite nam nešto više o tom Vašem ostvarenju? Kako je nastalo, gde je sve prikazano, koje je nagrade osvojilo...


- Tako je ispalo sa ''nadimkom''. Zani-mljivo je i kada vidim neke mlađe generacije kako mi prilikom susreta kažu ''Limunovo drvo''.
Možda mi i ne znaju ime, ali znaju za taj film koji je, po svemu sudeći ostavio dubok trag. Nisam to očekivao. Kada sam krenuo da ga radim, nisam ni slutio do kojih će to razmera otići. Inače, iako sam, između ostalog, odrastao uz muziku Milana Mladenovića nisam imao ni nameru da radim samo film o njemu, već sam se držao teme. A tema je bila njegov prvi bend, kojeg nije činio samo on, već i ljudi koji su bili u toj ekipi, i svako je dao svoj udeo u tu priču. No, mediji kod nas su pravi diletanti, pa me ni ne čudi što govore samo o njemu kada se spomene priča o tom bendu. Da se razumemo, jeste on kasnije napravio neke veće uspehe od ostalih, ali da nije bilo i tih ostalih, teško da bi mogao sam, jer nije funkcionisao kao solista. No, da ne idem predaleko. Ideju sam dobio spontano družeći se sa jednim od članova benda, Milanom Stefanovićem. Snimanje je bilo jedno od najlepših iskustava u mom životu. Nisam imao nikakve finansijske pomoći, ali tu sam ubacio svo iskustvo koje imam od stvaranja prethodnih svojih filmova. Ali zasigurno plodom je urodlio i to što nisam samo dokumentarista, već imam iskustva i kao rok muzičar, a i kao slikar i pesnik, pa je sve to, između ostalog, imalo uticaja da ispadne tako kako je ispalo sa tim ostvarenjem. Naravno u montaži su se dešavale mnoge peripetije koje sam, ispostavilo se, uspešno pobedio. Što se mene  lično tiče, ja sam zadovoljan uspesima filma, jer je osvojio tri nagrade na tri različita festivala, koji vrednuju dokumentarni film.
Dakle, stručno gledano, film je podmirio i publiku i kritiku. I broj samostalnih projekcija je bio više nego očekivan.
Prikazan je po mnogim gradovima u svim zemljama bivše Jugoslavije. Jedino nije prikazan u Sloveniji, ali nije isključeno da neće biti.

U par navrata sam pregovarao i znam da ima interesovanja i tamo, ali nije se desilo, jer ja sam više od jedne decenije, sa sve pauzama, stalno na nekoj turneji, pa možda je i takav život učinio to da baš ne može da bude dogovorena svaka projekcija. Dodao bih i da je to jedan od retkih, ako ne i jedini dokumentarac koji je učestvovao i na muzičkim i na filmskim festivalima, a sa druge strane imao i bezbroj samostalnih projekcija. Učestvovao sam čak i na jednoj likovnoj koloniji u Bosni i Hercegovini ove godine sa njim. U tom pogledu je zaista unikatan. Da ne idem dalje u pohvale svog dela...
(...)

Нема коментара:

Постави коментар