понедељак, 30. април 2018.

Prvomajski proglas Levog samita Srbije


Ako si uopšte te sreće da danas u Srbiji radiš legalno, cimaš se za 30-ak hiljada u najboljem slučaju, i dovijaš za sve preko toga. Za razliku od rada na crno, ovako na papiru imaš i neke pogodnosti. Recimo, zdravstvo - tamo gde ti zakažu rendgen za godinu dana; pa ko živ, ko mrtav. Ili: penziju, sa kojom ćeš tek moći da se slikaš. Ako je doživiš.
Ubeđuju te da je i minimalac, koji iznosi manje od toga, 20 hiljada i kusur, dovoljan da preživiš mesec dana. Kad nemaš zvaničnu prosečnu platu od 400 evra, i ne znaš nikog ko je zaradi, misliš da je problem u tebi.
Ali, prosečna plata ti ništa ne govori o tome kako zapravo živiš. Možda 85 odsto stanovništva živi isto kao ti ili gore. Možda su vaša primanja daleko ispod prosečne plate, dok jedan promil ljudi zarađuje jako mnogo novca.
Iz vlasti ti neće reći kako se dobije taj prosek od 400 evra mesečno. Možda tako što se zbroji veliki broj siromašnih i jako mali broj izuzetno bogatih ljudi -- pa podeli.
A posebno te neće pitati: koliko tebi uopšte treba mesečno da preživiš?
Koliko nam je mesečno potrebno? Za stan, za hranu, za račune, odeću, obuću, higijenu, prevoz, da uletimo detetu za školovanje, da odvojimo sa strane, za odmor, da možemo negde da izađemo, nešto da vidimo, da ne doživimo infarkt kad nam iskrsne neki nepredviđen trošak?
Minimalna plata ne pokriva ni prve tri stavke. Potrošačka korpa pola njih ni ne obuhvata. Potrebne su nam nove računice. Širom sveta, razne organizacije otvaraju ova pitanja, popisuju osnovne ljudske potrebe i računaju njihove cene.
Napravili smo eksperiment metodologijom jedne od tih organizacija. I? Koliko para mesečno u Srbiji treba da bismo zadovoljili osnovne ljudske potrebe?
Menja se na dnevnoj bazi, ali svaka je da te sludi. Izračunali smo 101 120 dinara.
Pokažimo vlastima i gazdama danas, na ovaj dan, koliko bi svako od nas trebalo da ima platu, da bismo normalno živeli. Nek se i oni malo slude! Živeo Prvi maj!

четвртак, 26. април 2018.

INFINITUM No.2! (foto)

ZORAN ILIĆ: UVODU PANK -2

MILOŠ NATIĆ: KOSMIČKA POBJEDA GRADA

GIPSY KINGS ZATVARAJU OVOGODIŠNJI NIŠVIL

19. USKRŠNJI ROCK MARATHON 
-ZVUK ZNAK ZRAK

уторак, 24. април 2018.

Pismo podrške Društvenom centru NNK


Centar za jugoslovenske studije podržava borbu umetnica i umetnika, aktivistkinja i aktivista, da u napuštenoj zgradi vojnog samačkog hotela u Sibinjanin Janka, u Beogradu, pokrenu Društveni centar NNK.
Kao istraživači koji se bave uspesima (i neuspesima) procesa emancipacije u istoriji jugoslovenskog projekta, smatramo da je naša dužnost da ukažemo na to da je borba za slobodne autonomne prostore temeljna u svakoj borbi za emancipaciju. Naši životi postoje u realnom prostoru i vremenu i naše društvene, kulturne i naučne aktivnosti takođe zahtevaju realne, a ne samo virtuelne prostore. Više od svega, ne želimo da ostanemo nemi na procese kojima se kultura i umetnost čine privilegijom i kojima se razgrađuju minimalni preduslovi jednakosti za koje smo verovali da su davno osvojeni. Svedoci smo da se mnoge institucije kulture, pokrenute i izgrađene u periodu nakon Drugog svetskog rata, ukidaju ili obesmišljavaju, dok se prostori koji doživljavamo kao javne privatizuju i podležu arbitrarnoj kontroli njihovih novih vlasnika. Profit i navodni privredni rast, koji se sve više nameću kao osnovni cilj našeg društva, ne mogu i ne smeju biti razlog da se tkivo grada pretvara u zabavni park u kome se ne neguje kritičko mišljenje, a za koga je preduslov participacije zametna platežna moć.
Nadalje, smatramo da su akademski rad i negovanje kritičke svesti u društvu nezamislivi bez istovremenog postojanja autonomnih prostora kulture i umetnosti. Kao pripadnici naučnih ustanova, mi ne želimo da budemo nemi dok se naš rad obesmišljava tako što se znanje koje proizvodimo zatvara u svet instituta i visokoškolskih ustanova i čini nedostupnim većini građanki i građana. Za vreme kratkog perioda rada Društvenog centra NNK u Sibinjanin Janka, u njemu su održane promocije knjiga, književne i pesničke večeri, otvorena je biblioteka. Kao predava či, sa pažnjom smo pratili aktivnosti društvenog centra i radujemo se eventualnom pozivu da predstavimo svoja istraživanja u ovakvom kontekstu, bilo u oslobođenom prostoru u Sibinjanin Janka, bilo na nekom drugo mestu slične prirode. 
Konačno, podsećamo kako državne institucije, tako i konkretne pripadnike oružanih snaga koji na ulici sprovode državni monopol sile, da zakoni i institucije postoje da bi štitili slabije od jačih, a ne jače od slabijih. Osnovna funkcija zakona i institucija koje u našem zajedništvu gradimo jeste da pomognu u održanju prava na elementarnu i dostojanstvenu egzistenciju, ali i života koji je ispunjen na političkom, kulturnom i umetničkom planu . Pravo na vlasništvo upravo je jedna je od ovih institucija koje moraju imati regulativni, a ne apsolutni, fetišistički karakter, i kao takvo ono ne može biti preče od prava na dostojanstven život. Trenutak kada pripadnici vojske stoje naoružani u borbenoj opremi, braneći napuštenu zgradu od umetnika i aktivista, upravo je trenutak u kome je pravo na vlasništvo dovedeno do grotesknog apsurda. 
Naposletku, pozivamo naše koleginice i kolege koji se bave istraživačkim i naučnim radom da se pridruže našoj solidarnoj podršci Društvenom centru NNK.
Solidarno,
Centar za jugoslovenske studije

понедељак, 23. април 2018.

Vojni beskućnici: 20 godina bez krova nad glavom

Da Ministarstvo odbrane zajedno sa Vojnom Ustanovom Dedinje ne zanemaruje samo prazne objekte već i žive ljude govori trenutna životna situacija preko 2000 vojnih beskućnika koji su pre 27 godina po naređenju Vrhovne komande predali i napustili svoje stanove u bivšim jugoslovenskim republikama.
Umesto da njihovo stambeno pitanje bude rešeno po hitnom postupku oni do danas nastavljaju da žive po skučenim kolektivnim centrima, azbestnim barakama i takozvanim vojnim „hotelima“ među koje spada i hotel Dorćol (sadašnji Društveni centar NNK) koji stoji napušten ( i od same vojske razlupan) od 2012. Takvi objekti u Beogradu su i hotel „Galeb“, „Zvezdara“ „Banjica“ i „Bristol“. Neki od njih su iseljeni (ponekad i prisilno) dok drugi i dalje pružaju jedini krov nad glavom za vojne veterane, invalide, udovice, aktivne i penzionisane članove vojske i njihove porodice. U pitanju su sobe od 9 do 18 m2 u kojima su smešteni samci ali i četvoročlane porodice koje za stanarinu plaćaju od 8000 do 24000 din. - 30% ukupne cene, dok ostalih 70% plaćaju građani Srbije. U ovim sobama ne postoje mokri čvorovi, zidovi su neokrečeni a ležaji stari - većina troškova opravke pada na same stanare, iako Ministarstvo ima obavezu da ih sanira novcem građana koje dobija za tu namenu.
Tu međutim nije kraj protivzakonitom i nerazumnom ponašanju vojnih ustanova. Udruženja koja zastupaju vojne beskućnike saznala su 2012. god. za postojanje nekoliko hiljada nekorišćenih stanova u nadležnosti Vojske Srbije, a isti nisu ni razmatrani za dodelu vojnicima koji žive u neuslovnim objektima (čime bi problem vojnih beskućnika postao trajno rešen). Kada se u obzir uzmu i brojni novčani prihodi koje ima Vojska (npr. samo objekat 'JU Garant-banke – Srpska banka a.d.' prihodovao je do 2012. preko 1 milion evra godišnje), visoki republički budžet iz godine u godinu, kao i nasleđena imovina iz stambenog fonda JNA (vrednosti oko 140 miliona evra) - postaje jasno da materijalnih prepreka za rešavanje stambenog pitanja za preko 2000 porodica vojnih beskućnika zaista nema. Većina tog novca zapravo odlazi u privatne džepove visokih službenika Ministarstva odbrane - ratne profitere u doba mira.
Svedoci smo sve raširenije zloupotrebe javnih institucija za sticanje lične koristi. Hiljade vojnih beskućnika koji već 2 decenije trpe užasna maltretiranja i stalnu opasnost da ostanu bez krova nad glavom značajan su dokaz da ni Vojska Srbije, iako poštovana od strane mnogih građana Srbije, nije izuzeta od sistematske zloupotrebe javnih finansija i javne imovine u svojoj nadležnosti. U Društvenom centru NNK imali smo priliku da se i svojim očima u to uverimo kada smo u prostorijama centra, u 6 sati izjutra, zatekli preko 20 vojnika sa oružjem i opremom za razbijanje demonstracija koji su nas izbacili bez sudskog naloga. Ovom nezakonitom činu prethodile su pretnje direktora VU Dedinje, Čedomira Kisića, koji nije bio spreman da razgovara o zajedničkom uređenju objekta, već je odlučio da problem rešava silom - da vojsku upotrebi protiv civila. Vojnu silu VU Dedinje upotrebljava i protiv svojih članova koje prisilno iseljava iz bednih smeštaja koje im godinama nezakonito naplaćuje. Primer takve prakse je iseljenje osam porodica penzionisanih oficira iz hotela Galeb izvršeno 2011. bez sudskog naloga.
Objekti u javnoj svojini nisu privatno vlasništvo visoko rangiranih oficira niti ćata, direktora VU Dedinje niti ministra Vulina. Kao institucija koja zavisi od novca poreskih obveznika, vojska je dužna da se o infrastrukturi sagrađenoj od tog novca propisno stara i koristi je u interesu javnosti. Članovi/ce DC NNK zatekli su suprotnu situaciju – zgradu napuštenu duže od 6 god. u potpunosti ruiniranu i čak opasnu za komšiluk. Situacija nije bila mnogo bolja dok su male sobe delile čitave porodice a ceo sprat bio prisiljen da deli tuš i jedan sudoper.
O budućnosti zgrade na uglu Solunske i Sibinjanin Janka najviše se pitaju ljudi iz komšiluka i drugi zainteresovani za njeno korišćenje. Interesi Čedomira Kisića, ministra Vulina i ma kog drugog moćnika iz državnih institucija ili privatnih kompanija - ne smeju biti ispred interesa naroda. Namere da se objekat proda u bescenje (nakon što je planski ruiniran) ne smeju biti ispred namere da se zgrada po prvi put valjano prilagodi za društveno korisnu delatnost. Pozivamo sva udruženja vojnih beskućnika, bivše i aktivne članove Vojske Srbije da dignu svoj glas protiv degradacije kojoj ih izlaže VU Dedinje i Ministarstvo odbrane. Društveni centar NNK nastavlja sa borbom za ovaj javni prostor, pridružite nam se da se izborite za stanove koje vam duguju!
Društveni centar NNK 
23.04.2018. Beograd

Ulične Aktivnosti (UA!) - 1

недеља, 22. април 2018.

Саопштење за јавност колектива Друштвеног центра ННК


Услед контрадикција, непотпуних информација, тенденциозних тврдњи и непознаница везаних за Друштвени центар ННК, осећамо потребу да обавестимо јавност о томе шта се заиста дешавало.
Претходног викенда успешно је отворен Друштвени центар организовањем разноврсног програма који је окупио више стотина људи. Најмлађи посетилац била је тромесечна беба, а најстарији господин у деветој деценији живота. Програм који је обухватао књижевно вече, наступ хора, документарни филмски програм, музичке наступе, драмску радионицу, уметничке перформансе, отварање библиотеке и друге, показао је потенцијал који ово место има и посебно је обогаћен разговором са комшилуком и широм заједницом, као и њиховим укључивањем у његово оживљавање и обликовање. За разлику од ,,надлежних”, врло брзо по доласку и отпочињању радова отпочели смо комуникацију са комшијама желећи да откријемо шта су њихове стварне потребе. Катастрофално стање у којем смо зграду затекли, свакако те потребе није одражавало и представљало је ругло и опасност већ низ година, нарочито за људе из овог краја. Остаци мртвих животиња, тоне отпада, шприцеви зависника, део су онога што је дочекивало људе пре него што смо отпочели чишћење и елиминацију опасности. Зграда, девастирана и пропала, по напуштању, а пре доласка наше групе, окупљала је махом зависникe и својом неприличношћу угрожавала околину, понајвише децу која су несметано улазила у двориште и саму зграду, излажући се опасности да им неко од многих стакала која су висила из оквира стотина полуразбијених прозора падну на главу, или да падну са озбиљно оштећеног крова на који су се често пела.
Из разговора са комшилуком и полицијом, уверили смо се у то да су ,,надлежни” упознати са случајевима пењања деце на кров, окупљањима секти, и са јавности познатим случајем детета из суседног вртића које се уболо на крвав шприц пребачен преко ограде. Упркос овим дешавањима, и другим потенцијалним ризицима које је зграда у том стању носила, реакција је изостала. Овом немару се може придодати и намерно уништавање простора од стране војске, која је уклањала радијаторе и тим путем значајно оштетила и централно степениште. Девастирано стање простора указује да је однос државе према овом објекту пример већ познате праксе по којој се објекту умањује вредност на тржишту дугогодишњим константним немаром, којим се у јавности ствара оправдање за уступање истог моћном, најчешће страном инвеститору. Ово је је једино објашњење за чињеницу да држава реагује тек у тренутку када су објекат оживели грађани са циљем да омогуће простор отворен за друштвено корисне активности. Очигледно је да државним органима смета самоорганизована ревитализација простора који су према мастер плану наменили продаји.
У том светлу, иако су у недељу, приликом првог сусрета са члановима Друштвеног центра ННК припадници регуларне полиције гласно констатовали да није било елемената кршења јавног реда и мира и основа за кривично гоњење, војна полиција наставила је наредних дана да узнемирава и легитимише окупљене око друштвеног центра и врши притисак на њих. Занимљиво је да су представници војске тек након што је зграда отворена за јавност од стране колектива ННК, нашла за сходно да објекат обележи таблама на којима је истакнуто да је објекат у власништву Војске Србије, што члановима колектива није било познато, због нејасно дефинисаног власништва наведеног у катастру. Малтретирање грађана ескалирало је у среду ујутру, када је двадесетак припадника војске у пуној опреми и без судског налога насилно избацило затечене људе. У наставку дана репресија се проширила на грађане читавог краја када је на неколико часова заведено ванредно стање током кога су, према сведочењима више људи, интервентна и војна полиција заустављале и легитимисале пролазнике и становнике Доњег Дорћола. Исте вечери, војска је бранила празну зграду од грађана спонтано окупљених испред капије друштвеног центра.
Због кардиналног немара, неспособности и бахатости показаних у годинама за нама, као и репресивног односа војске према грађанима, сматрамо да су Министарство одбране и војска Србије изгубили легитимитет да у целости и без суделовања грађана одређује судбину уништене зграде, а њени високи представници требало би да преузму одговорност због нечасног и несавесног располагања државним и јавним ресурсима, који би требало да служе читавој заједници.
Борбу за овај простор, као и друге просторе према којима је показан исти однос, наставићемо да водимо на правне и друге начине.
Друштвени центар ННК

четвртак, 19. април 2018.

Kolektivno slušanje gostovanja NNK u emisiji Sceniranje


Pozivamo sve da nam se pridružite u zajedničkom slušanju emisije RadioAparat ispred iste zgrade u kojoj su se dešavale i prethodne aktivnosti (ugao Solunske i ulice Sbinjanin Janka) u kojoj će aktivisti društvenog centra NNK razgovarati o dosadašnjim aktivnostima, procesu zauzimanja i odbrane prostora, kao i o pravcu u kome će se pokret razvijati.

U solidarnoj atmosferi na otvorenom prostoru neposredno ispred skvota, zajedno ćemo povesti borbu za inicijativu koja pripada svima nama. 

Inicijativa NNK 


Uključite se uživo na linku:



Snimak će za naknadno slušanje biti dostupan na:

Pismo potpore Društevnom centru NNK u Beogradu


Skvoteri i skvoterke Autonomne Tvornice Rog pažljivo prate odzive predstavnika srpskih državnih vlasti, naime Ministarstva za odbranu Republike Srbije i njihovo ponašanje prema otvorenim Društvenim centrom NNK. Grupa građana, koja je željom, da pokrene autonomni društveni centar u samačkom vojnom hotelu na Dorćolu, sada preti srpska vojska i traži da ga napuste.
Više od deset godina napušten vojni objekat, koje su drugovi i drugarice u mesec dana svojim snagom i naporom pripremili za dalje aktivnosti veoma je sličan nekadanašnoj tvornici bicikla Rog, kojeg opštinska vlast za vreme njenog propadanja nije ni primetila. U 2006. godini zaskvotirali su ga aktivisti, studenti i umetnici i želeli, sa željom da ga poput Autonomnog kulturnog centra Metelkova pretvore u mesto otpora protiv politika eksploatacije i džentrifikacije, alternativno mesto aktivističke, kulturne, sportske i umetničke produkcije.
Nekoliko godina kasnije je opštinska vlast, koja pre fabriku nije ni koristila niti sprečila njeno propadanje, započela je projekat takozvane revitalizacije industrijske baštine sa željom, da na mestu fabrike započne sa projektom Centra savremene umetnosti. Projekat, koji je očiščen i uređen kompleks, ateljea za strane umetnice u nekoliko produkcijskih prostora je većim delom predviđen da postae komercialni sadržaj sa hotelom, parkingom i marketi poznatih lanaca. U toj fabrici njeni dosadašnji korisnici: aktivisti, umetnici, koji smo svojim radom tvornico u dvanaest godina pretvorili u autonomnu zonu sa više od 20 različitih prostorija, 30 kolektiva i 300 korisnika, ne bi više imali mesta. Istim argumentima kao sad srpska vojska, o opasnosti urušavanja prostorija i ekološke oštećenosti fabrike započela je tadašnja opštinska vlast, koja je počela da manipuliše zajednicom i građanima Ljubljane. Motivisana naravno kao u slučaju “Beograda na vodi” interesima stranih investitora i kapitala na preuređivanje grada više povoljnog bogatim i turistima nego običnim građanima.
Kako nije uspela manipulacijama, dirketnim pretnjama ni nasilnim izbacivanjem pre dve godine sada je opština aktivna na sudu, pokušavajući da pretvori političko pitanje o pravu na grad i mogućnostima alternativnih građanskih i nezavisnih zajedničkih iniciativa u pravni sukob. Ali mi se ne damo! Sud je nedavno u pitanju prava na korištenje prostorija odlučio u korist skvotera i verujemo, da će opštinska vlast sada biti prisiljena da započne makar dialog, ako ne pregovaranje u mogućoj uzajamnoj budućnosti.
Isto želimo i vama. Želimo vam snalažljivost i moć, da sačuvate prostor od propadanja i privatizacijskih pretnja projekta Beograd na vodi i državnih vlasti. Želimo vam snagu i izdržljivost, da nastavite sa svojim umetničkim, obrazovalnim, kulturnim, radničkim i socijalnim aktivnostima za sve generacije, koje ne mogu ili nemaju gde da zadovolje svoje ambicije i potrebe. Želimo vam, da će Društveni centar NNK u narednih deset godina slično kao Inex Film, Rebel House, Društveni centar Novi Sad i mnogi drugi autonomni prostori u regionu postati mesto otpora i borbe protiv privatizacije i džentrifikacije grada, getoizacije zajednice, fašizacije društva, mesto u kojem možemo naći prostor prihvatanja dece, studentata, migranata, radnika, izbjeglica, mesto solidarnosti, inkluzivnosti, kreativnosti i slobode u (Beo)gradu, zemlji i regionu, koji se sve više sužava i urušava.
U ovoj borbi skvoteri_ce Autonomne Tvornice Rog u Ljubljani stojimo uz vas!
Solidarno i otporno,
Skvoteri_ce Avtonomne Tvornice Rog
Više informacija: 

уторак, 17. април 2018.

Odgovor na saopštenje Ministarstva odbrane


Poštovani,

Društveni centar NNK poziva Ministarstvo odbrane da umesto optuživanja građana da nezakonito koriste zgradu u Sibinjanin Janka 9, koja sada već deceniju stoji prazna i ugrožava bezbednost građana koji žive u okolini, dečijeg vrtića i svih koji se nađu u prolazu, pokaže razumevanje za potrebe stanovnika donjeg Dorćola i Beograda za jednim ovakvih kulturnim i društvenim centrom.

Brojni programi koje smo za javnost u ovom kratkom periodu organizovali, jasno pokazuju kolika je potreba umetnika i stvaralaca za jednim ovakvim prostorom, a ogroman broj posetilaca koja je potreba grada za jednim prostorom kreativnosti, društvene kritike i slobode.

Loše stanje objekta koje se spominje u saopštenju koje je Ministarstvo odbrane nedavno objavilo su krivica i odgovornost onih koji su u prošlosti imali kontrolu nad ovim prostorom. Kontinuirani desetogodišnji nemar doveo je do toga da prostor u širem centru grada postane ruglo, i da izuzetno negativno utiče na kvalitet života zajednice u njegovom okruženju. U kontekstu nebezbednosti objekta želimo da napomenemo, da je tim arhitekata okupljen oko Društvenog centra saglasan da ne postoje opasnosti od urušavanja objekta, odnosno da su konstruktivni elementi objekta u izuzetno solidnom stanju.Međutim, vidna oštećenja fasade, unutrašnjih zidova i drugih elemenata propadanja prostora su nešto što posvećeno i svakodnevno eliminišemo. Važno je napomenuti da se tokom javnih događanja u “Društvenom centru NNK”, a i mimo njih, pažljivo ograničavao pristup bezbedonosno kritičnim tačkama posetiocima i korisnicima prostora, kako u zgradi tako iu dvorištu. Podsetićemo ovom prilikom i da se u neposrednoj blizini objekta nalaze vrtić i škola, i da o posledicama mogućeg povređivanja dece koja ulaze u dvorište i objekat Ministarstvo odbrane do sada nije vodilo računa. S tim u vezi, mi smo uklonili moguće opasnosti, smeće, otpad i stakla koja vise iz prozorskih ramova, a koja bi svakog trenutka mogla pasti na decu koja se godinama bez pratnje odraslih na ovom prostoru igraju i okupljaju. Takođe, da se kao prošle godine ne bi desilo da dete iz vrtića nagazi na špric heroinskog ovisnika, potpuno smo volonterski i iz najbolje namere sredili prostor u kojima ljudi mogu da se okupljaju, druže i stvaraju bezbedne prostore namenjene zajednici.

U nameri da i dalje unapređujemo prostor i učinimo ga otvorenim i pristupačnim za građane, pozivamo Ministarstvo odbrane na dijalog i dogovor o mogućim oblicima korišćenja prostora kako bi sprečili da prostori dalje propada, ali i unapredili okruženje u kojem se nalazi.

Sa poštovanjem, Društveni centar NNK

понедељак, 16. април 2018.

Poziv na okrugli sto Gradski konkurs protiv kulture?


Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Srpski PEN centar, Srpsko književno društvo i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji u saradnji sa Univerzitetom umetnosti, organizuju drugi okrugli sto o rezultatima Konkursa grada Beograda za podršku projektima u kulturi koji su naišli na opštu osudu stručne i najšire javnosti, uz zahteve za poništenje i ostavku gradske sekretarke.
Okrugli sto će se održati u sredu, 18. aprila u 12 časova u Svečanoj sali Rektorata Univerziteta umetnosti u Beogradu, Kosančićev venac 29.
U razgovoru će učestvovati predstavnici Univerziteta umetnosti, Udruženja likovnih i primenjenih umetnika i dizajnera Srbije (ULUPUDS), Muzikološkog društva Srbije, Srpskog PEN centra, Srpskog književnog društva, Asocijacije Nezavisna kulturna scena Srbije, Foruma za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji, kao i umetnici i radnici u kulturi. Poziv je upućen i gradskom Sekretarijatu za kulturu.
Uprkos tome što je veliki broj reprezentativnih umetničkih udruženja, asocijacija i kulturnih i obrazovnih institucija javno osudio način sprovođenja i rezultate konkursa, nadležni uporno ćute. Na zahteve za informacijama o načinu rada komisija poslali su nekompletnu dokumentaciju, bez ikakvog obrazloženja o odlukama koje su donete kršenjem propisa.
U periodu nakon prvog okruglog stola usledile su dodatne javne reakcije i novi okrugli sto vidimo kao priliku da nastavimo javni govor o netransparentnom i neodgovornom trošenju javnih sredstava u kulturi i zahtevamo odgovore i odgovornost za takvo sprovođenje konkursa u kulturi.

Analiza stručnog tima Asocijacije NKSS pokazala je da je gotovo trećina novca na čitavom konkursu namenjena projektima iza kojih stoje organizacije, koje osim što nemaju javnu prepoznatljivost svog rada u kulturi, nisu registrovane sve do pred sam konkurs ili su neposredno pred raspisivanje konkursa doregistrovale kulturnu delatnost kao svoje polje delovanja ili čak ni nemaju kulturnu delatnost kao oblast delovanja zavedenu u APR. 

недеља, 15. април 2018.

Kulturni Centar Šabac > Uskršnji rok maraton


Već dugi niz godina Uskršnji rok maraton (URM) je jedinstven sinonim za Kulturni centar. Iako je URM do sada, u zavisnosti od budžeta i nivoa organizacije, imao više uspona i padova, ovo je svakako najveća manifestacija koju Kulturni centar organizuje. Ideja nam je da u 2018. godini URM, kroz proces rebrendiranja, transformišemo u moderan festival koji će biti mesto okupljanja mladih rok i alternativnih bendova. S obzirom da je misija Kulturnog centra afirmacija savremenih ali i alternativnih umetničkih pojava, smatramo da URM svakako treba da očuva i razvija takav duh. Sigurno je da URM, pored dugogodišnje tradicije, ima i veliki potencijal za dalji razvoj u budućnosti. Uz izmene koje planiramo, u narednim godinama, vidimo ga, između ostalog, i kao predselektivni festival bendova koji bi nastupali na Šabačkom letnjem festivalu, kao centralnom godišnjem muzičkom događaju grada. Negovanje ovog i ovakvog festivala otvara mogućnosti da Kulturni centar u perspektivi razvije različite projekte na platformi iskustva njegovog organizovanja, kao na primer Otvoreni muzički studio, koji bi mladim bendovima omogućio da tokom cele godine imaju prostor i uslove za stvaranje, vežbanje i pripremu svojih nastupa.

понедељак, 09. април 2018.

19. USKRŠNJI ROCK MARATHON (ZVUK-ZNAK-ZRAK)


BAŠTA KULTURNOG CENTRA
                                          ŠABAC

                                     07/08 APRIL 2018.

INFINITUM INTERVJU: Slobodan Stojanović Kepa // INFINITUM No.2



- Dobro je poznato da je Vaše interesovanje za rokenrol krenulo još u rodnom Kraljevu. Da li pamtite kakav je tamo bio početak te scene u šezdesetim godinama, i da li ste u to vreme svirali u nekoj od lokalnih grupa? 

(...)
Vikipedija
Slobodan Stojanović Kepa je rođen 26. novembra 1950. u Kraljevu. Živi i radi u Kragujevcu. Bubnjar grupe Smak i jedan od osnivača iste. Svirao je u grupi Cveće sa kojima ima jedan album. Krajem 2015. godine, sa kragujevačkim gitaristom i dugogodišnjim prijateljem, Mihaelom Stojanovićem - Fafom osniva grupu Kepa & Free Spirits. Prvi nastup imaju početkom januara 2016. godine, u Kepinom rodnom Kraljevu, a posle brojnih nastupa po festivalima i klubovima širom prostora cele bivše Jugoslavije, 23. decembra zatvaraju sezonu trijumfalnim koncertom u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru. 

недеља, 08. април 2018.

INFINITUM INTERVJU: BRANIMIR BANE LOKNER


- U Vašoj knjizi “Kritičko pakovanje dva” iz 2002. godine su recenzije za više od 220 izdanja diskografskih kuća, a u periodu od 1999. do 2002. godine.
Pitanje je sledeće: jedan ste od retkih koji su ostali verni popularnoj rokenrol muzici. Otkud toliko ljubavi i energije da se traje i danas?

- Ljubav je konstantna i traje praktično odkada znam za sebe. Energije mi ne nedostaje. Ja sam jednostavno workoholic, uvek imam toliko toga što tek treba da uradim, i gotovo nikada se ne zadovoljavam postignutim. Rock kultura i rock muzika su moj izbor, a borba traje neprestano.

- Da li je Vaša sadašnja izdavačka kuća “Računajte na računare” nastavak priče sa Activ Time?

- Ne mogu da kažem da je baš nastavak, ali bazirana je naravno na sličnim principima i postulatima. Nju sam zajedno otvorio sa Predragom Jovanovićem, a paralelno sa izdavaštvom bavimo se i publishingom.

- Isto tako pomažete mladim neafirmisanim sastavima da pod okriljem Vaše izdavačke kuće osete kako izgleda to kada grupa po prvi put ima pred sobom autorski materijal na jednom nosaču zvuka.

- Prevashodno pomažemo grupama u tkzv. medijskom marketingu, odnosno promociji. Jednako putem internet medija i onih starih: TV, radija, novina. Naši sastavi, uglavnom, sebe loše ili nikako (ne) promovišu, i na tom polju su uglavnom “zakinuti”, što zbog generalno lošeg tretmana koju ovde ima kultura i subkultura, što zbog njihovog potpunog nesnalaženja u novonastalim okolnostima.

Naši bendovi puno energije troše na mogućnosti i realizaciju svoje koncertne priče, iako ona uvek dolazi nakon (uspešne) promocije.

- Nedavno je iz štampe izašla knjiga Rokenrol u kandžama internet 2. Da li planirate i treći nastavak znajući da je interesovanje ogromno?

- Da, planira se izlazak i “Rokenrola u kandžama interneta 3”, kao i nešto kasnije isto takve knjige, koja bi posebno uključila aktere iz bivše Jugoslavije (bez Srbije).

- Od onih ste koji iz svoga ugla ostvarenja u muzici vide sasvim objektivno i takvu neku ocenu imamo u Vašim recenzijama. Da li je teško biti objektivan?

- Svaka kritika koliko god da je objektivna u dobroj meri je i subjektivna. Svaki ktitičar na svoj način ima odnos prema svojim tekstovima. Uvek su čitaoci najbolje sudije, kao I oni akteri o kojima pišem.

- U vezi sa svim promenama koje se danas događaju u kulturi, pa tako i u muzici da li po Vašem mišljenju rokenrol ima budućnost, ili (samo) prošlost i sadašnjost?

- Rokenrol svakako ima budućnost, ali on više nema značaj i ulogu koju je, recimo, imao tokom 60-tih ili 70-tih godina prošlog veka. Nove generacije danas imaju mnogo veći izbor ne samo muzičkih žanrova koji ih zanimaju, veći drugih socijalnih oblasti za koje su eventualno zaintersovani. Životni stilovi, sistemi vrednosti, politički svetonazori, kao i prebrz tempo života, a da ne zaboravim i tehnološku reoluciju, sve to utiče da današnje generacije imaju drugačiji uvod u vlastite želje, a samim tim i u krajnji izbor.

Rockomotiva - Oprem dobro po 93. put!



93. broj fanzina Oprem dobro, koji neprekidno izlazi od septembra 1986. godine i bavi se alternativnom muzikom i umetnošću.

среда, 04. април 2018.

INFINITUM No.2 - 19. Uskršnji Rock Marathon šabac, 07/08 april



U novom DRUGOM broju INFINITUMA koji je u pripremi biće i tekst o šabačkom 19. Uskršnjem Rock Marathonu.
Nastupaju
TRESE LUPA UDARA
LOVE HUNTERS
(...)