субота, 01. мај 2021.

Aleksandra Vujisić - MASKE

 

Kvačilo, kočnica, gas. Marija nije od onih što ne pamte važne stvari, ali ovo sa vožnjom je potpuno drugačije od svega što je do sada učila. Ne bi da ispadne pretjerano samokritična, ali mogla bi se zakleti da vožnja nije za nju.

Psovao je u sebi one koje su donijeli odluku o povećanju cijene goriva, napamet sabirajući koliko mu još ostaje od plate. Damir je živio sam, žena ga je napustila.

            Luka je pričao sa šefom dok je nervozno tražio ključeve. Ovaj mu najavljivao da će (treći put zaredom) predstaviti Lukinu ideju kao sopstvenu. Neka ga, Luka ima ideja, a šef ima četvoro djece koje treba nahraniti.

            Svi su krenuli otprilike u isto vrijeme i vozili su kako je ko umio:

            Marija u grču, stiskajući naizmjenično sve komande i pitajući se šta to kojeg đavola radi. Nije bila vjernica, ali je trenutno molila i Boga i sve sile u univerzumu da je spase saobraćajnog udesa i pomognu joj da beybjedno stigne do kancelarije. Očekivala je da je na kolegijumu proglase za partnera u firmi i ne bi smjela sebi dozvoliti da zakasni.

            Damir je često sirenom upozoravao ostale da ne voze kako treba, psovao je i vrištao, dok su ga ljudi iz ostalih automobila gledali čudno ili mu uzvraćali uvredama.

            Luka je sve vrijeme nervozno pogledivao u retrovizor, pa ispred sebe, imao je potrebu da vrišti sve ono što je šefu jutros prećutao, ali umjesto toga je pojačao radio i počeo da pjeva iz sveg glasa.

            Svi su stali u istom trenutku, jer je na putu bio zastoj.

            Prva je iz automobila izašla Marija, kao ptica puštena iz kaveza. Za njom je lupajući vratima izašao Damir.

            „Šta je s ovim kretenima!?“, vikao je Damir.

„Izgleda da se desila nesreća...“, zaustila je Marija.

            „Nesreća!? Cijela ova država je jedna velika nesreća! Znaju li oni da ja kasnim? Ne, jer to nikoga ne zanima!“

            „Nećete vjerovati, ali kasnim i ja!“, odgovorila je Marija, a Damir je pogledao i nastavio da sebi u bradu mrmlja psovke.

            Iz automobila je izašao Luka.

            „Da nemate slučajno cigaretu?“, pitao je Damira.

Ovaj ga je bijesno gledao par sekundi, pa promrmljao: „Nemam! Ali 20 metara naprijed imaš trafiku!“

 

            Luka je produžio da kupi cigarete. Zapalio je jednu u povratku – nakon 15 godina pauze, osjećaj je i dalje bio sjajan.

            „Puši, puši, pa ćeš završiti kao ja!“, vikao je Damir za njim, dok je Marija kolutala očima.

      Nakon nekog vremena vratili su se u automobile i konačno stigli na svoje destinacije:

Marija je ušetala na sastanak. Sve na njoj bilo je opeglano i mirisala je predivno. Udarci od sinoć uopšte ne bole i ovoga se puta ništa ne vidi.

Damir je vikao je iz sveg glasa na medicinsku sestru koja je na hemoterapiju pustila drugog pacijenta jer je on zakasnio, a onda je ušao u toalet i dugo jecao.

Luka je ušao na sastanak uz izvinjenje što kasni. Šef mu je rekao:

„Počeli smo bez tebe, ali već sam ti jutros iznio svoju ideju.“ Luka je klimnuo glavom i jako stegao kutiju cigareta.

Нема коментара:

Постави коментар