Centar za jugoslovenske studije podržava borbu umetnica i umetnika, aktivistkinja i aktivista, da u napuštenoj zgradi vojnog samačkog hotela u Sibinjanin Janka, u Beogradu, pokrenu Društveni centar NNK.
Kao istraživači koji se bave uspesima (i neuspesima) procesa emancipacije u istoriji jugoslovenskog projekta, smatramo da je naša dužnost da ukažemo na to da je borba za slobodne autonomne prostore temeljna u svakoj borbi za emancipaciju. Naši životi postoje u realnom prostoru i vremenu i naše društvene, kulturne i naučne aktivnosti takođe zahtevaju realne, a ne samo virtuelne prostore. Više od svega, ne želimo da ostanemo nemi na procese kojima se kultura i umetnost čine privilegijom i kojima se razgrađuju minimalni preduslovi jednakosti za koje smo verovali da su davno osvojeni. Svedoci smo da se mnoge institucije kulture, pokrenute i izgrađene u periodu nakon Drugog svetskog rata, ukidaju ili obesmišljavaju, dok se prostori koji doživljavamo kao javne privatizuju i podležu arbitrarnoj kontroli njihovih novih vlasnika. Profit i navodni privredni rast, koji se sve više nameću kao osnovni cilj našeg društva, ne mogu i ne smeju biti razlog da se tkivo grada pretvara u zabavni park u kome se ne neguje kritičko mišljenje, a za koga je preduslov participacije zametna platežna moć.
Nadalje, smatramo da su akademski rad i negovanje kritičke svesti u društvu nezamislivi bez istovremenog postojanja autonomnih prostora kulture i umetnosti. Kao pripadnici naučnih ustanova, mi ne želimo da budemo nemi dok se naš rad obesmišljava tako što se znanje koje proizvodimo zatvara u svet instituta i visokoškolskih ustanova i čini nedostupnim većini građanki i građana. Za vreme kratkog perioda rada Društvenog centra NNK u Sibinjanin Janka, u njemu su održane promocije knjiga, književne i pesničke večeri, otvorena je biblioteka. Kao predava či, sa pažnjom smo pratili aktivnosti društvenog centra i radujemo se eventualnom pozivu da predstavimo svoja istraživanja u ovakvom kontekstu, bilo u oslobođenom prostoru u Sibinjanin Janka, bilo na nekom drugo mestu slične prirode.
Konačno, podsećamo kako državne institucije, tako i konkretne pripadnike oružanih snaga koji na ulici sprovode državni monopol sile, da zakoni i institucije postoje da bi štitili slabije od jačih, a ne jače od slabijih. Osnovna funkcija zakona i institucija koje u našem zajedništvu gradimo jeste da pomognu u održanju prava na elementarnu i dostojanstvenu egzistenciju, ali i života koji je ispunjen na političkom, kulturnom i umetničkom planu . Pravo na vlasništvo upravo je jedna je od ovih institucija koje moraju imati regulativni, a ne apsolutni, fetišistički karakter, i kao takvo ono ne može biti preče od prava na dostojanstven život. Trenutak kada pripadnici vojske stoje naoružani u borbenoj opremi, braneći napuštenu zgradu od umetnika i aktivista, upravo je trenutak u kome je pravo na vlasništvo dovedeno do grotesknog apsurda.
Naposletku, pozivamo naše koleginice i kolege koji se bave istraživačkim i naučnim radom da se pridruže našoj solidarnoj podršci Društvenom centru NNK.
Solidarno,
Centar za jugoslovenske studije
Нема коментара:
Постави коментар