NEKADAŠNjI bubnjar “Partibrejkersa” Igor Borojević preminuo je u ponedeljak u Beogradu, posle teške bolesti u 55. godini.
Borojević je snimio čuveni treći album “Brejkersa” 1989, na kom su hitovi “Kreni prema meni”, “Hipnotisana...
уторак, 27. новембар 2018.
Preminuo nekadašnji bubnjar Partibrejkersa
NEKADAŠNjI bubnjar “Partibrejkersa” Igor Borojević preminuo je u ponedeljak u Beogradu, posle teške bolesti u 55. godini.
Borojević je snimio čuveni treći album “Brejkersa” 1989, na kom su hitovi “Kreni prema meni”, “Hipnotisana...
понедељак, 26. новембар 2018.
Otvaranje Radničkog muzeja "Trudbenik"
- четвртак у 16:00 – 22:00
- Raspored:
Vođenje kroz izložbu 16:00 - 19:00
/////
Nastup hora "Naša Pjesma" 19:00 - 19:30
/////
Projekcija dokumentarnog filma "Od -18 do +30" + tribina sa autorima filma, radnicima i stanovnicima radničke kolonije
19:30 - 21:00
Ulaz besplatan / donacije
Muzej će biti otvoren za posete od 29.11. do 2.12. u periodu od 17:00 do 21:00. Nakon toga će raditi u po izmenjenom radnom vremenu.
Opis/About
Radnički muzej je nastao kao odgovor na potrebu da se neguje sećanje na dostignuća radništva i diskutuje o temama o sudbini društva i ekonomije tokom tranzicije i uvođenja kapitalizma.
Samo ime muzeja "Trudbenik" je odabrano zbog činjenice da se prostorije muzeja nalaze u sklopu radničke kolonije nekadašnjeg preduzeća za građevinske i montažne radove "KMG Trudbenik". Iako preduzeća više nema, radničko naselje izgrađeno 1959. i dalje predstavlja jedini dom za bivše radnike i radnice.
Muzej je nastao zahvaljujući naporima samih radnika da sačuvaju istoriju preduzeća od zaborava kojoj su doprineli svojom dugogodišnjom borbom za opstanak preduzeća, svoja radna mesta i domove i tako značajno doprineli priči koja i dalje nije završena. Ovaj muzej je posvećen njima, ali i svim radnicima i radnicama koji su uzeli ulogu u izgradnji SFRJ i današnje Srbije. Iako su njihova preduzeća zatvorena, plodove njihovog rada osećamo i danas dok svakodnevno koristimo puteve, bolnice, stanove i škole i sve one objekte koje su podigle njihove ruke. Posvećen je svima onima čiji rad danas ostaje potcenjen, nevidljiv i potplaćen.
четвртак, 22. новембар 2018.
Predavanje: Permakultura - evolucija društva
Četvrtak, 22. novembar u 19h
Kulturni centar REX, Hilandarska 7
Danas se suočavamo sa velikim brojem ekoloških problema. Klimatske promene su sve veći problem i postavlja se pitanje koliko će još čovečanstvo moći ovako da izdrži? Šta kažu stručnjaci iz oblasti ekologije? Da li neko nudi rešenja?
Naziv permakultura [spoj dve reči permanentan i (agri)kultura] znači mnogo više od poljoprivrede. To je celokupna koncepcija ljudskog postojanja, oblikovana u skladu sa prirodom i koristeći se saznanjima ekologije, održiva na duži rok, jednako zabrinuta za prirodu i za ljudsko društvo.
Ovo nije još jedno predavanje koje će se zaustaviti na nabrajanju raznih problema, jer suština permakulture jeste da se bavi rešenjima.
Pričaćemo o istoriji permakulturnog pokreta od početaka sedamdesetih godina dvadesetog veka do danas, osnovnim principima, etici i pristupu različitim problemima. Šta svako od nas može da učini i koje su buduće perspektive.
Predavač: Radovan Božović
Facebook najava:
Predavanje: Permakultura - evolucija društva
Predavanje: Permakultura - evolucija društva
Organizacija:
Samoobrazovni univerzitet ,,Svetozar Marković"
Samoobrazovni univerzitet ,,Svetozar Marković"
Concert: 20 years of The Highlanders
Сутра у 20:00 – 00:30
Povodom 20 godina postojanja, The Highlanders će održati koncert sa specijalnim gostima, u Gradskom kulturnom centru u Užicu. Gosti su: Mikica Milosavljević (Smak), Višnja Milosavljević, Milica Milosavljević, Mirko Tomić (MT Blues Band -Šabac), Marko Milojević, Ivan Blagojević, Maja Vermezović, Inga Milojević, Dragan Čučković, Dr Miško Selaković..... Vrata se otvaraju u 20h a koncert počinje u 21h. Cena karte 200,00 rsd.
среда, 21. новембар 2018.
Novi konkurs Ostavinske galerije: "Za 1000 dinara"
Konkurs: “Za 1000 dinara”
Ostavinska galerija
Kulturni centar Magacin
Rok za prijave: 2. 12. 2018.
Trajanje izložbe: 17. - 23. 12. 2018.
“Za 1000 dinara” je otvoreni konkurs Ostavinske galerije koji poziva autore da proizvedu novi ili izlože već postojeći umetnički rad u vrednosti od 1000 dinara. Prvih 25 prijava koje odgovaraju raspisu konkursa bice podržano i izloženo u okviru postavke. Prijave koje stignu preko broja od 25 neće više biti razmatrane. Dakle, požurite!
Ovaj konkurs propituje koliko i kakve umetnosti može da se napravi ili izloži za 1000 dinara i koji su drugi materijalni i nematerijalni resursi sadržani u umetničkom radu. Umetnici koji izlažu novi rad dodatno mogu koristiti sva sebi dostupna sredstva za produkciju i izlaganje rada uz obavezu kvantifikovanja i valorizacije svih utrošenih sredstava i resursa.
Autorima koji za izložbu produkuju nove radove će osim budžeta od 1000 dinara, koji obezbeđuje Ostavinska galerija, na raspolaganju biti i korišćenje radionice Praksa mejkerspejs, fonda opreme KC Magacin, i znanja i veština tima Ostavinske galerije.
Na konkurs se mogu prijaviti umetnici i umetnički kolektivi, koji se bave bilo kojom umetničkom oblašću. Rok za prijavu radova je 2. decembar. Izložba će trajati od 17. do 23. decembra u prostoru Ostavinske galerije Kulturnog centra Magacin u Kraljevića Marka. U skladu sa principima funkcionisanja galerije, umetnici će biti pozvani da zajedno učestvuju u dežurstvima koja će ovu izložbu držati otvorenom.
Prijava za učešće u “Za 1000 dinara” treba da sadrži:
1. Kratak opis rada (do 200 reči)
2. Kratko obrazloženje kako rad odgovara na zadati okvir (do 200 reči)
3. Tehničke specifikacije rada (tehnika, dimenzije, trajanje i sl.)
4. Kratku narativnu biografiju autora (do 100 reči)
5. Vizuelne priloge, ukoliko postoje
1. Kratak opis rada (do 200 reči)
2. Kratko obrazloženje kako rad odgovara na zadati okvir (do 200 reči)
3. Tehničke specifikacije rada (tehnika, dimenzije, trajanje i sl.)
4. Kratku narativnu biografiju autora (do 100 reči)
5. Vizuelne priloge, ukoliko postoje
Prijave se šalju mejlom na: ostavinska.galerija@gmail.com
Umetnici su u obavezi da sami dopreme radove i/ili svu potrebnu opremu i rekvizite za izvođenje (osim onih dostupnih u fondu opreme KC Magacin, o čemu se dogovara putem email-a) u zakazanom roku u Magacin u Kraljevića Marka. Organizator će obezbediti i fotodokumentaciju, kao i promovisanje izložbe dostupnim kanalima. Prijavljivanjem na konkurs, kandidati prihvataju sve uslove organizatora izložbe, koji su navedeni u konkursu.
Sceniranje #88, festival Van okvira i Zrenjanin u gostima
U petak, 23. novembra Jela i Lana ugostiće Marka Pejovića i Jelenu Stojilkjović iz Grupe “Hajde da…” koja slavi deset godina svog rada u inkluziji osetljivih grupa u oblasti kulture, a povodom 8. Regionalnog festivala društveno angažovanog teatra VAN OKVIRA / OFF FRAME, koji se održava 26-28. novembra.
U drugom delu emisije čućete više o zrenjaninskoj kulturnoj sceni od naše gošće Jelene Mihajlov ispred KulturKick Creative Production.
Muzička urednica je Jovana Rakić Kiselčić, koreografkinja, članica Stanice servisa za savremeni ples i deo autorskog i organizacionig tima festivala Van Okvira grupe Hajde da...
Pregled i najavu događanja priprema Vesna Milosavljević iz portala SEEcult
Slušajte nas u petak od 14h na www.radioaparat.com
петак, 16. новембар 2018.
Vlasti traže da se skvoteri isele iz napuštene zgrade u Zagrebu
F A C E B O O K
Pitanje stanovanja u Hrvatskoj postaje sve veći problem s obzirom na porast cijene stanova i veliku prenamjenu prostora u komercijalne svrhe, a malu pristupačnost korištenja velikom broju stanovništva. S druge strane, ogromne površine prostora zjape prazne, ostavljene su da propadaju i nemaju nikakvu budućnost, a kumuliraju ogroman potencijal. Samim time, prostor postaje jedan od velikih resursa, ali i ne samo to, pitanje javnog prostora postaje pitanje borbe, ako se sjetimo nedavnog zagrebačkog slučaja "preuređenja" Trga žrtava fašizma, odnosno "džamije", koja je postala sve samo ne javni prostor - nasilnim projektom preuzeta je brojnima isključivši ih iz tog prostora. Vlasti očigledno ne nude rješenje ovog problema i najčešće ganjaju vlastiti ili tuđi privatni interes, pa se skvotiranje, odnosno okupacija tih zapuštenih prostora i njihova prenamjena u društveno korisno dobro čini kao odlično rješenje. Zato, okupirajmo prazne prostore, borimo se za zajedničko pravo krova nad glavom!
VALJEVSKA ROK PRIČA - Mirko Đajić Džimi
Novi prilozi za nikada napisanu valjevsku urbanu rokenrol hroniku
Tekst: Živko Ivković
Predstaviti poznatu ili u fokusu javnu ličnost i ne iziskuje ne znam koliko vremena niti posebno angažovanje uz možda neizvesnost vezanu za prihvatanje autorovog teksta. Ali kada se radi o lokalnim rokenrol živim legendama zaboravljenim ne toliko od sugrađana koliko od medija, već jeste, te sam se sa razlogom odlučio za jednu takvu, u ovom slučaju živu valjevsku rokenrol legendu Mirka Đajića Džimija.
Poznavajući čoveka, nekako nisam ni sumnjao da će odvojiti vremena za ono što sam nameravao uraditi, predstaviti ga u onom pravom svetlu, u ambijentu njegovog dnevnog (ali i noćnog) boravka, u prostoriji sa gitarama, mnoštvom LP ploča, audio i video kaseta, sterea iz sedamdesetih.
Mirko je rođen 1956. godine, a njegova priča kreće od 1967. Pohađao je peti razred kada je na prvom programu Radio Beograda slušao tada aktuelnu top listu. U razgovoru, ističe kako nije propustio niti jednu emisiju. Rado se priseća dvojice koji su bitno uticali na tu već tada njegovu opredeljenost i zanesenost rokenrolom. Kod Vladimira Pantelića i Neše Lajfa Stamenkovića je po prvi put video LP ploče grupa Bitls, Roling Stouns i Krim. Opčinjen muzikom sa tih ploča, kuje planove vezane za formiranje sopstvene grupe u kojoj sebe vidi kao gitaristu. To je potrajalo do osmog razreda, kada se okupljaju Marjan Sekulić kome je dodeljena uloga bubnjara, Draga Čanić gitarista, a ulogu bas gitariste je njemu dodeljena, iako, po sopstvenom priznanju, nije ni znao kolliko bas gitara ima žica.
Grupu su nazvali CEFEIDE - zvezde koje menjaju sjaj. Prionuo je tako na posao i svojeručno napravio komplet bubnjeva za Marjana (sita su korišćena kao doboši, a preko njih je išla zelena skaj koža, te bakarna žica koja je zatezala kožu).Taburet je poslužio kao timpan, preko tog je takodje dolazio zeleni skaj sa učvršćujućom bakarnom žicom, a bas pedala je sadržavala drvo, testeru i gumicu za vraćanje. O pravim gitarama su te1967. mogli samo da sanjaju. Bili su u posedu dveju akustičnih. Na jednoj su koristili samo gornje, deblje žice tako da su privremeno i koliko-toliko nadomestili problem bas gitare.
Dve godine kasnije su nabavili Takton, čehoslovački
komplet bubnjeva, solo gitaru Melodija
sa tri magneta i 25-vatno pojačalo Gitacord uz zvučnu kutiju u kojoj je bilo
osam trovatnih zvučnika (tadašnji radio prijemnici su i inače podrazumevali
zvučnike sa takvim karakteristikama).
Mirko je za bas gitaru koristio mikro-fonsko pojačalo
Mehanika (Kraljevo) snage 25 vati, koje se povremeno palilo. Bas kutija je
sadržavala šest zvučnika puta pet vati snage, i ta je – kaže - sasvim dobro
funkcionisala s obzirom da ju je on svojeručno sastavio i vezao po električnoj
šemi. Svirao je na bas gitari Custom Shop takođe ručne izrade sa odgovarajućim
brojem namotaja i potrebnim presekom žice za magnete. Dakle, zaokružena domaća
radionost, dugačak vrat i malo telo, pa je, vrat uvek vukao na svoju stranu i visio
više na dole jer, naravno, da je bio teži od tela gitare. Dosetili su se, pa su
tako u donjem desnom delu tela urezali otvor dimenzija dve paklice cigareta i u
isti nalili beton, dobivši pri tom na neophodnoj težini u korist tela gitare.
Takvu bas gitaru - priča Mirko - nakon svirke u Lajkovcu, je okačio na granu
drveta, odakle je spala na asfalt i u istom ostavila udubljenje, dok je gitara
ostala bez oštećenja! Na velikom i snažnom razglasu nisu svirali: takav su
mogli samo da sanjaju!
Prvi nastup grupa je zabeležila u valje-vskoj
Medicinskoj školi, 08. marta 1973. godine, a sastav nije pretrpeo nikakve
personalne promene. Dakle, svirali su: Sekulić, Čanić i junak ove naše priče.
Repertoar je sadržao “skinute” stvari, poput: Put ka Suncu (Pop mašina), Čudna
šuma (Yu grupa), Sunce tvoje ljubavi (Cream), Foxy Lady (Jimi Hedrix & The
Experience), Paranoid (Black Sabbath), Smoke On The Water (Deep Purple), kao i
mnoge druge.
Dakle, radi se o prvoj polovini sedamdesetih, te je
bilo potpuno normalno preferirati hard rok. Tako da se repertoari tadašnjih
grupa uglavnom i baziraju na skinutim ali i autoskim hardrock stvarima, i to su
ta svetska stremljenja tada, te i ne začuđuje okrenutost isključivo težem
zvuku, koji je otvarao taj široki spektar mogućnosti, istraživanja i kreativnog
rada, a što je iziskivalo maksimalnu posvećenost koja članovima ove grupe nije
manjkala.
Naravno, preko noći su zavredeli status lokalne rok
atrakcije, tako da se iz najudaljenjeg valjevskog Novog naselja (udaljenog sedam-osam
kilometara od centra Valjeva) masa mladih slivala u prostore gde su Cefeide svirale.
Seća se Džimi i svirki u Domu MZ Sreten Dudić, kod bolnice. Grupi se, potom, pridružio
gitarista Milorad Milivojević Čapa, pa tako Cefeide dobijaju na neophodnoj čvrstini preko potrebnoj za
sastave hard-rok usmerenja.
Cefeide nastupaju i na Gitarijadi u Valjevu 26. maja
1974. godine, a iste je voditelj popularne tada radijske emisije Veče uz radio, Nikola Karaklajić. On je
organizovao Gitarijadu u Loznici na kojoj Valjevci osvajaju visoko treće mesto.
Prvo je pripalo grupi S.O.S. iz
Beograda, a to da se pomenuta grupa mogla pohvaliti najkvalitetnijom stejdž
opremom se podrazumevalo, što je, na koncu, i presudilo, mada su moralni
pobednici ostali, ipak Valjevci. Džimi je tada zubima odsvirao stvar Suzy Q!
Grupa je kontinuirano nastupala blizu četiri godine sa
saldom od blizu stotinu svirki. Džimi rado ističe i Božidrara Miloševića – Božu
Grobara od koga su tada pozajmljivali ploče, preslušavali ih do besvesti, i sa istih
sklidali određene numere. Divio se tom čoveku koji je, kao radnik Krušika,
podigao kredit i kupio im kompletnu opremu koja je sadržavala prvi lajt šou do
te 1973. godine neviđen u Valjevu.
Sredinom 1978. grupa Cefeide se raspada iz sasvim
objektivnih onovremenih razloga: članovi grupe su se usredsredili na studije. Nakon
raspada matične grupe Džimi se javlja kao član mnogih u gradu podno Vidraka. U
grupi Pop X imao je zaduženje
bubnjara, a kao bas gitarista je svirao u sledećim: Mak, Atlantida, Štrikaća mašina, Dolar, Oaza, Baš čelik, Alergija, Gloria,
Flashback, Cadilac i Marka. Podvodi se pod zanimljivim detalj iz 1995.
godine vezan za nastupe u valjevskom Domu omladine, kada je svirao u grupi
Alergija, i to da je nakon svirke samo on ostao na stedjžu. Tada N.N. iz
publike dobacuje: “Ajde Džimi, siđi sa bine ako smeš!”, znajući, valjda, da
potom svira i u grupi Dolar.
Priseća se Džimi i produžnog kabla sa deset mono-utičnica,
svima pozajmljivanog, i danas ispravnog, nazvanog jednostavno - Džimijeva struja.
Od 2000. godine Mirko Đajić Džimi živi od, malo je
reći, više nego li skromne penzije, i sasvim povučeno. Dani teku u podučavanju
mladih bas gitarskom umeću, i priča traje. Živeo nam!
понедељак, 12. новембар 2018.
Preminuo novinar Velimir Ćurgus Kazimir
Jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir preminuo je u Beogradu u 71. godini.
Kako je saopštio NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir je tokom novinarske karijere radio, između ostalog, kao urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu, a potom i kao novinar i urednik... »
Preminuo novinar Velimir Ćurgus Kazimir
RTV pre 12 sati
BEOGRAD - Novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir (1948) preminuo je u Beogradu, saopštilo je večeras Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).
Bio je direktor Medijskog arhiva Ebart koji je osnovan 2000. godine, a tokom novinarske karijere radio je, između ostalog, kao novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. godine. Pre toga je osam godina bio... »
Preminuo Velimir Ćurgus Kazimir
Radio 021 pre 12 sati
Novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir (1948) preminuo je noćas u Beogradu.
Bio je direktor je Medijskog arhiva Ebart koji je osnovan 2000. godine, saopštio je NUNS. Tokom novinarske karijere radio je, između ostalog, kao novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. Pre toga je osam... »
Preminuo jedan od osnivača NUNS-a Velimir Ćurgus Kazimir
Novi magazin pre 12 sati
Jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir preminuo je večeras u Beogradu u 71. godini.
Kako je saopštio NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir je tokom novinarske karijere radio, između ostalog, kao urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu a potom i kao novinar i urednik... »
Preminuo novinar, osnivača NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir
Mondo pre 12 sati
Jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) i direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir preminuo je večeras u Beogradu u 71. godini.
Foto: Mondo/Goran Sivački Kako je saopštio NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir je tokom novinarske karijere radio, između ostalog, kao urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu a potom i... »
Preminuo Velimir Ćurgus Kazimir
B92 pre 12 sati
Jedan od osnivača NUNS i direktor Medijskog arhiva Ebart Velimir Ćurgus Kazimir preminuo je u Beogradu u 71. godini.
Kako je saopštio NUNS, Velimir Ćurgus Kazimir je tokom novinarske karijere radio, između ostalog, kao urednik i pokretač izdavaštva u Istraživačko - izdavačkom centru Omladine Srbije u Beogradu a potom i kao novinar i urednik... »
Preminuo novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir: Odlazak jednog od osnivača NUNS i člana srpskog pen centra!
Kurir pre 12 sati
Novinar i književnik Velimir Ćurgus Kazimir (1948) preminuo je noćas u Beogradu. Bio je direktor je Medijskog arhiva Ebart koji je osnovan 2000. godine. Tokom novinarske karijere radio je, između ostalog, kao novinar i urednik kulturne rubrike u Politici od 1988. do 1996. Pre toga je osam godina... »
субота, 10. новембар 2018.
Najava događanja u KC Magacin 11.11. - 20.11.
Izložba ,,Umetnost u doba klasne borbe" otvorena je 9. novembra u Ostavinskoj galeriji. Izložba je nastala kao rezultat zajedničkog rada mladih istoričara/ki umetnosti i mladih i neafimisanih umetnika/ca i možete je posetiti do 15. novembra, od 12-20 časova.
U okviru izložbe, biće organizovana i 3 javna razgovora i vođenje:
Ponedeljak, 12.11. u 19 časova - razgovor “Kome služe naše kulturne institucije?”
Utorak, 13.11. u 19 časova - razgovor “O položaju novih aktera u kulturnoj sceni”
Sreda, 14. 11. u 19 časova - razgovor “Koliki je potencijal angažovanog rada u kulturi?”
Četvrtak, 15.11. u 19 časova - vođenje kustoskog kolektiva i umetnika/ca kroz izložbu.
Preminuo autor hitova Zabranjenog Pušenja
Brat Neleta Karajlića preminuo je ispred svoje kuće na Novom Beogradu, prenose "Večernje novosti".
Dražen Janković Drale, mlađi brat Neleta Karajlića, preminuo je od srčanog udara ispred zgrade na Novom Beogradu u kojoj je živeo, prenosi taj list. Drale je bio muzičar, pisac i aforističar, a u bendu Zabranjeno Pušenje svirao... »
Odlazak bivšeg člana “Zabranjenog pušenja” Preminuo brat Neleta Karajlića
Dražen Janković Drale preminuo u petak u Beogradu
MUZIČAR, glumac, pisac i aforističar Dražen Janković Drale, rođeni mlađi brat Neleta Karajlića, preminuo je u petak ujutru u Beogradu. Kako nezvanično saznajemo, Drale je imao infarkt i samo se srušio ispred zgrade u kojoj je stanovao na Novom Beogradu. Seid Litl... »
Džoni Štulić i Rade Šerbedžija – ko je kome (bio) prijatelj
Nekadašnji frontmen zagrebačke grupe „Azra” Branimir Džoni Štulić demantovao je da je bio dobar prijatelj s glumcem Radetom Šerbedžijom i da mu je napisao pesmu za predstavu. „Džoni ga nikad nije zvao u šetnju po Zagrebu, niti mu je napravio pesmu, niti su ikada bili prijatelji, upravo obrnuto, on... »
BEOGRAD - Nekadašnji frontmen zagrebačke grupe "Azra" Branimir Džoni Štulić demantovao je da je bio dobar prijatelj s glumcem Radetom Šerbedžijom i da mu je napisao pesmu za predstavu.
"Džoni ga nikad nije zvao u šetnju po Zagrebu, niti mu je napravio pesmu, niti su ikada bili prijatelji, upravo obrnuto, on je njega jednom zgodom, po svojoj želji, provozao svojim 'mercedesom' da bi s njime divno ćutao, međutim,... »
IN MEMORIAM - Branko Radaković (1982-2018)
Infinitum No. 6 // intervju (fragment)
- Kada se pomene
Vaše ime, prva asocijacija je film "Limunovo drvo". Recite nam nešto
više o tom Vašem ostvarenju? Kako je nastalo, gde je sve prikazano, koje je
nagrade osvojilo...
- Tako je ispalo sa ''nadimkom''. Zanimljivo je i
kada vidim neke mlađe generacije kako mi prilikom susreta kažu ''Limunovo
drvo''.
Možda mi i ne znaju ime, ali znaju za taj film koji
je, po svemu sudeći ostavio dubok trag. Nisam to očekivao. Kada sam krenuo da
ga radim, nisam ni slutio do kojih će to razmera otići. Inače, iako sam, između
ostalog, odrastao uz muziku Milana Mladenovića nisam imao ni nameru da radim
samo film o njemu, već sam se držao teme. A tema je bila njegov prvi bend,
kojeg nije činio samo on, već i ljudi koji su bili u toj ekipi, i svako je dao
svoj udeo u tu priču. No, mediji kod nas su pravi diletanti, pa me ni ne čudi
što govore samo o njemu kada se spomene priča o tom bendu. Da se razumemo,
jeste on kasnije napravio neke veće uspehe od ostalih, ali da nije bilo i tih ostalih,
teško da bi mogao sam, jer nije funkcionisao kao solista. No, da ne idem
predaleko. Ideju sam dobio spontano družeći se sa jednim od članova benda,
Milanom Stefanovićem. Snimanje je bilo jedno od najlepših iskustava u mom
životu. Nisam imao nikakve finansijske pomoći, ali tu sam ubacio svo iskustvo
koje imam od stvaranja prethodnih svojih filmova. Ali zasigurno plodom je
urodlio i to što nisam samo dokumentarista, već imam iskustva i kao rok muzičar,
a i kao slikar i pesnik, pa je sve to, između ostalog, imalo uticaja da ispadne
tako kako je ispalo sa tim ostvarenjem. Naravno u montaži su se dešavale mnoge
peripetije koje sam, ispostavilo se, uspešno pobedio. Što se mene lično tiče, ja sam zadovoljan uspesima filma,
jer je osvojio tri nagrade na tri različita festivala, koji vrednuju
dokumentarni film.
Dakle, stručno gledano, film je podmirio i publiku i
kritiku. I broj samostalnih projekcija je bio više nego očekivan.
Prikazan je po mnogim gradovima u svim zemljama bivše
Jugoslavije. Jedino nije prikazan u Sloveniji, ali nije isključeno da neće
biti.
U par navrata sam pregovarao i znam da ima
interesovanja i tamo, ali nije se desilo, jer ja sam više od jedne decenije, sa
sve pauzama, stalno na nekoj turneji, pa možda je i takav život učinio to da baš
ne može da bude dogovorena svaka projekcija. Dodao bih i da je to jedan od
retkih, ako ne i jedini dokumentarac koji je učestvovao i na muzičkim i na
filmskim festivalima, a sa druge strane imao i bezbroj samostalnih projekcija.
Učestvovao sam čak i na jednoj likovnoj koloniji u Bosni i Hercegovini ove
godine sa njim. U tom pogledu je zaista unikatan. Da ne idem dalje u pohvale
svog dela...
(...)
понедељак, 5. новембар 2018.
Branko Rogošić: R.I.P imenjače...
FACEBOOK
Upoznao sam te davno, kada si mi za Rock Express slao kasete svog benda ARGUS iz Paraćina, o kojem sam pisao... Pratio sam tvoj rad, a posebno oko brojnih promocija filma o bendu LIMUNOVO DRVO (za neupućene, preteča EKV).. I odjednom, danas čuh da si otišao u lepše dimenzije, a jedva da si nakupio 36 godina...
Veliki rock borac Branko Radaković je odjezdio... Vidimo se nekad, negde...
недеља, 4. новембар 2018.
петак, 2. новембар 2018.
KC Magacin: Oktobar najaktivniji mesec u istoriji Magacina
Oktobar za nama je verovatno najaktivniji mesec u KC Magacin od njegovog nastanka. U Otvorenom kalendaru upisano je preko 260 korišćenja, što je skoro 10 dnevno, a među njima su probe brojnih trupa i teatara u Plesnoj sali, Cirkusferine radionice u Centralnom prostoru, produkcije novih radova, scenografija i ostalih drvenih, metalnih, šivenih i elektronskih stvari u Radionici Praksa u Kraljevića Marka 6 uz skoro uvek prisutni Karkatag kolektiv.
Javni događaji koji su obeležili mesec uključuju domaće i međunarodne predstave, radionice i Muzej Plesa, održani u okviru Festivala Kondenz u organizaciji Stanice – Servisa za savremeni ples, izložba Pijaniste, najposećenija do sada u Ostavinskoj galeriji, ali i neverovatni umetnički kolektiv – Cirkus Čarivari iz Berlina koji je do vrha napunio skoro sve prostore Magacina. Podrum Magacina, godinama zapušten, programski je aktiviran izložbom Art Brut Serbia u okviru Festivala “Novo doba – Jača vatra”, a desila se i prva eksperimentalna akustična svirka sa gostima Novog doba iz Rumunije u Bugarske. Važno je istaći i da je Ilegalni bioskop ponovo u redovnoj upotrebi – Kino klub Barut svake srede organizuje projekcije sa diskusijama.
Pored ovoga, za model korišćenja Magacina pojavilo se interesovanje u regionu, ali i širom Evrope, a KC Magacin posetili su brojni kustosi. Konačno, Magacin je i za zimu spremniji nego ikada, jer sada u najvećem prostoru, na adresi Kraljevića Marka 4 ima centralizovano grejanje, zahvaljujući grantu Fundaction platforme, koji je omogućio i renoviranje koje smo predstavili u septembru.
четвртак, 1. новембар 2018.
Samoobrazovni univerzitet "Svetozar Marković"
Pridružite nam se na filmovima, diskusijama, čitajućim grupama i tribinama u NOVEMBRU
Konkurs za #7 artzina Librarion
*** SLOBODNO ZOVITE PRIJATELJE I DELITE DALJE, PROPOZICIJE KONKURSA SU U NASTAVKU TEKSTA ***
U kolaboraciji sa organizacijom Poezin, daje se na znanje:
Otvara se konkurs za Librarion #7, i na radost mnogih od vas, tema je... slobodna!
PROPOZICIJE KONKURSA (VAŽNO!):
- poezija: svi stilovi – od haiku-a do epova, do 1 A4 stranice;
- kratke priče i drugi kraći prozni radovi, eseji, kao i informativno-zabavni tekstovi, do 1 A4 stranice;
- autorske grafike, kolaži (digitalni ili ručno rađeni), do 5 radova A5 formata;
- autorske umetničke fotografije, po mogućstvu crno-bele, do 5 radova A5 formata;
- bilo šta drugo što nije nabrojano, a može lepo da se uklopi u format fanzina;
Radovi se šalju isključivo u inboks stranice Librarion Records & Fanzines, sa odgovarajućom naznakom "Za Librarion #7". Ukoliko šaljete više radova, postavite ih u ZIP ili RAR arhivu. Biografije, šifre i ostali fakti nisu potrebni, linkovi do stranica, web-sajtova su dobrodošli.
ROK TRAJANJA KONKURSA: 31.12.2018. godine u 00:00h.
Selekciju radova će vršiti neurednik Daniel Tikvicki i počasni neurednik Milan Mijatović.
link
Пријавите се на:
Постови (Atom)